Ainan kel'

Vikipedii
Mine navigeerimisribale Mine otsikasti

Ainan kel' (ičeze nimituz om アイヌ イタㇰ ainu itak) om izoliruidud kel', kudambal pagištas ainalaižed Japonijan Hokkaido-sarel.

Kel' om läz kolnu jo tämbäi, vaiše sada pagižijad jäb jäl'gmäižiden andmusiden mödhe.

Nügüdläine situacii[redaktiruida | redaktiruida purde]

Aigemba ainan kel' oli avaros levitadud Japonijas, Sahalin-saren suvižes palas da Kurilan saril. Japonijas tämbäi voib löuta ainan nimitusid: Cusima = ainan tuima «edahaine» da toižed.

1920−1930-nzil vozil ainan kel' oli läz unohtadud. Tämbäižiden ainalaižiden enambuz pagižeb japonan kelel vaiše. Voden 2020 andmusiden mödhe läz sada pagižijad elädas Japonijas (Hokkaido-sarel), heišpäi vaiše 15 ristitud kävutadas kel't joga päiväl.

1950−1960-nzil vozil ainan keles om erigoittud 23 paginad, ika ainan kelel oli enamba paginoid aigemba nacein. Kaikiš lujad erinendad oliba Sahalin-saren da Hokkaido-saren paginoiden keskes.

Kirjamišt[redaktiruida | redaktiruida purde]

Ezmäižed kirjutadud ainan vaihed oliba kirilližel kirjamištol.

Nügüd'aigan ainan kelen kirjkel' om katakana-tavukirjamišton pohjal da latinan kirjamišton pohjal:

a

[a]

i

[i]

u

[u̜]

e

[e]

o

[o]

a ア

[a]

i イ

[i]

u ウ

[u̜]

e エ

[e]

o オ

[o]

k

[k]

ka カ

[ka]

ki キ

[ki]

ku ク

[ku̜]

ke ケ

[ke]

ko コ

[ko]

-k ㇰ

[-k̚]

s

[s] ~ [ʃ]

sa シャ/サ

[sa] ~ [ʃa]

si シ

[ʃi]

su シュ/ス

[su̜] ~ [ʃu̜]

se シェ/セ

[se] ~ [ʃe]

so ショ/ソ

[so] ~ [ʃo]

-s ㇱ/ㇲ

[-ɕ]

t

[t]

ta タ

[ta]

ci チ

[tʃi]

tu ト゜/ツ゜

[tu̜]

te テ

[te]

to ト

[to]

-t ㇳ/ッ

[-t̚]

c

[ts] ~ [tʃ]

ca チャ

[tsa] ~ [tʃa]

ci チ

[tʃi]

cu チュ

[tsu̜] ~ [tʃu̜]

ce チェ

[tse] ~ [tʃe]

co チョ

[tso] ~ [tʃo]

n

[n]

na ナ

[na]

ni ニ

[nʲi]

nu ヌ

[nu̜]

ne ネ

[ne]

no ノ

[no]

-n ㇴ/ン

[-n, -m-, -ŋ-]

h

[h]

ha ハ

[ha]

hi ヒ

[çi]

hu フ

[ɸu̜]

he ヘ

[he]

ho ホ

[ho]

-h

[-x]

-ah ㇵ

[-ax]

-ih ㇶ

[-iç]

-uh ㇷ

[-u̜x]

-eh ㇸ

[-ex]

-oh ㇹ

[-ox]

p

[p]

pa パ

[pa]

pi ピ

[pi]

pu プ

[pu̜]

pe ペ

[pe]

po ポ

[po]

-p ㇷ゚

[-p̚]

m

[m]

ma マ

[ma]

mi ミ

[mi]

mu ム

[mu̜]

me メ

[me]

mo モ

[mo]

-m ㇺ

[-m]

y

[j]

ya ヤ

[ja]

yu ユ

[ju̜]

ye イェ

[je]

yo ヨ

[jo]

r

[ɾ]

ra ラ

[ɾa]

ri リ

[ɾi]

ru ル

[ɾu̜]

re レ

[ɾe]

ro ロ

[ɾo]

-ar ㇻ

[-aɾ]

-ir ㇼ

[-iɾ]

-ur ㇽ

[-u̜ɾ]

-er ㇾ

[-eɾ]

-or ㇿ

[-oɾ]

-r ㇽ

[-ɾ]

w

[w]

wa ワ

[wa]

wi ウィ/ヰ

[wi]

we ウェ/ヱ

[we]

wo ウォ/ヲ

[wo]

Fonetik[redaktiruida | redaktiruida purde]

Ainan kelel ei ole äi konsonantoid. Paginan mödhe konsonantoiden lugu om 10..12: [p], [m], [ɾ]/[l], [n], [s], [t͡s]/[t͡ʃ], [j], [h], [k], [t], [ʔ].

p, t, c, k, h voidas lindä heledoikš ([b], [d], [dz], [g]). Vaihen lopindas voidas olda c, h da ' vaiše.

Vokalid oma [a], [o], [u], [i] da [e]. Lühüdad da pit'kad vokalid ei olgoi erigoittud.

Painduz mahtab toižetada vaihiden znamoičendad.

Grammatik[redaktiruida | redaktiruida purde]

Ainan kel' om sintetine agglütinativine kel'. Sil om polisintetižen kelen pirdoid, ozutesikš, inkorporacii: 'api «lämoi» + 'ari «viritada» > api’ari «viritada lämoid».

Ei ole adjektivid, verbad kävutasoiš niikš: ri «olda korktan».

Lugusanad[redaktiruida | redaktiruida purde]

  • シネ sine — üks'
  • トゥ tu — kaks'
  • re — koume
  • イネ ine — nell'
  • アシㇰネ asikne — viž
  • イワン iwan — kuz'
  • アㇻワン arwan — seičeme
  • トゥペサン tupesan — kahesa
  • シネペサン sinepesan — ühesa
  • ワン wan — kümne
  • シネ イカㇱマ ワン sine ikasma wan — üks'toštkümne
  • ホッネ hotne — kaks'kümne

Homaičendad[redaktiruida | redaktiruida purde]